Farmakogenetika
metformina

Da li je Vaš lek efikasan ili ne?

Farmakogenetički test koji analizira  gene uključene u metabolizam metformina
i daje odgovor da li je lek efikasan ili ne u terapiji šećerne bolesti ili PCOS!

U naučnim krugovima, metformin  je, kao sintetski bigvanidin, prvi put opisan 1922. godine od strane Wernera i Bella. Međutim, francuski dijabetolog je prvi put 1957. godine primenio metformin u terapiji šećerne bolesti i utemeljio naziv glucophage“ (onaj koji jede glukozu) . Ipak, širu upotrebu metformin doživljava sedamdesetih godina prošlog veka.  Američka Asocijacija za hranu i lekove (FDA) zvanično odobrava metfromin u terapiju šećerne bolesti tip 2 tek 1994. godine.

Ukoliko ne postoje ograničenja, metformin predstavlja lek prvog izbora u medikamentnoj terapiji šećerne bolesti tip 2. Zbog svojih farmakoloških svojstava koristi se i u terapiji predijabetesnog stanja, gestacijskog dijabetesa (dijabetes u trudnoći), kao i sindroma policističnih jajnika . Pored toga, rađena su klinička ispitivanja u kojima je ispitivana efikasnost upotrebe metfromina u terapiji nealkoholne bolesti jetre, maligniteta, preranog puberteta ali i kao deo anti-aging programa.

Da li je Glucophage, predstavnik bigvanida, idealan lek za svakog pojedinca?

Odgovor se krije u našim genima!

Metforimin (Glucophage/Gluformin) deluje tako što smanjunje produkciju glukoze, biosintezu lipida i holesterola u jetri, povećava vezanje insulina za receptore i stimuliše preuzimanje glukoze u tkivima.

Metformin ne stimuliše pankreas na lučenje insulina, te njegovom upotrebom ne dolazi do razvoja hipoglikemije(smanjenog nivoa šećera u krvi), niti do povećanja telesne težine ukoliko se metaboliše kako treba, pa je zbog toga idealan lek za pacijente koji su gojazni.

 

Mnoga neželjena dejstva nastaju usled neadekvatnog metabolisanja metformina, a samo neka od njih su: povraćanja, dijareje, tahikardije (ubrzan rad srca), pojava  hipo ili hiperglikemijskih epizoda. Potencijalno, životno ugrožavajuća komplikacija nastaje kao posledica akumulacije laktata i razvoja laktatne acidoze pa i same kome. Dugotrajna upotreba metformina može biti povezana sa biohemijskom deficijencijom vitamina B12.

 

Kako bismo izbegli neželjena dejstva/odsustvo dejstva (nereagovanje na lek) ili predoziranje metforminom savetuje se farmakogenetičko testiranje pacijenata pre uvođenja terapije ili u slučajevima kada nema odgovora na primenjenu terapiju.

Metformin smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti u poređenju sa terapijom sulfonilurejom ili placebo.

Farmakogenetički test analizira  gene uključene u metabolizam metformina i daje odgovor da li je lek efikasan ili ne!

Kome se farmakogenetički test preporučuje?

Genetički  test omogućava da otkrijete koji lekovi su za vas nedelotvorniji i najefikasniji. Tako stvarno možete poboljšati efikasnost lečenja i usporiti progresiju bolesti.

Kako i gde se može uraditi test?

Test se sprovodi brisom usne šupljine, a rezultati testiranja dostupni su u periodu  od 3-5 radnih dana.
Dovoljno je pozvati naš stučni tim putem telefona 064/659 24 28 ili 064/ 659 24 23 radi prethodnog zakazivanja testa u gradovima širom Srbije.

Naš tim stoji na raspolaganju za sva Vaša pitanja